Listic za upoznavanje

Dating > Listic za upoznavanje

Click here: ※ Listic za upoznavanje ※ ♥ Listic za upoznavanje

Ljubav sa Falinom 10. Do mene možeš stići brodom, okruženo sam vodom. Nisam dugo cekao i sam zeljan toga,zavukao sam majmuna u preljepu dzunglu nek uziva. Čudne šare, divne boje na krilima mojim stoje.

Mogu dа te kljucnem, mogu dа te bocnem, znаm dа kаžem kokodа, čik pogodi ko sаm jа. E to vam nemogu reci to treba dozivjeti. Znas Luka,sutra idem da nesto pokupim iz nase vikendice gore u brdu,bicu tamo oko 5 poslije podne,objasnila mi je gdje je vikendica. Sav sam se sledio,zamucao,izgubio tekst. Pogledi praceni uzdasima,stas i skladno gradjena figura vise izazovna,plovila je ulicom. Ja sam malen — to stoji, ali bolest me se ipak boji. Celi dan ga izgovaram, pa dosadnu pesmu stvaram.

Dobro izgledam, vodim računa o sebi i luda sam za... A kad toplo sunce svane rastopi se i nestane.

Potrebni radnici za ciscenje u Bratislavi - Kada hodam- nije varka, ja se ljuljam kao barka. U staji stanuje, mleko nam daruje, travom se hrani, rogovima brani.

Nema usta, a zvizdi. Nema noge, a juri. Nema ruke, a stabla trese. Uvek dođem s neke strane, nosim lišće, lomim grane. Ako izgovoriš moje ime više me neće biti. Bez eksera na zidu visi. Bela njiva, crno seme, mudra glava koja seje. Bacim ga gore belo, bacim ga dole žuto. Gorom ide ne šuška, vodom ide ne brčka. Šta može da padne u vodu, a da se ne pokvasi? Dva lokvanja oko panja. Puna škola đaka, niotkuda vrata. Puna tepsija zlatnih kolačića. Ceo dan hoda, iz kuće ne izađe. U gorici na jednoj nožici. Od njega živiš, niti ga jedeš, niti ga piješ. Korice ima — nož nije, listove ima drvo nije. Ceo dan ide, a nikud ne odmiče. Veliki i mаli drug, vrte se u krug. Na ruci i zidu stojim i nešto u sebi brojim. Kuća u obliku pasulja, na vodi se ljulja. Jedna stolica se ljulja, a nije na brodu, nije ni na zemlji, niti na podu. Oblа sаm i nemаm ćoškа, probušiš me — eto troškа. Imа me sudijа, imа me policаjаc, kаd zаzviždim nаstаne tаjаc. Mogu dа te kljucnem, mogu dа te bocnem, znаm dа kаžem kokodа, čik pogodi ko sаm jа. Rado letim nebom, sa severa na jug, s proleća se vratim — da obrnem krug. Laste nam sa juga doleću, životinje pevaju — raduju se proleću, svi su veseli, i krava, i trava, samo jedna zverka ne — pošto spava. Pogodite za kraj, dobri ljudi: Koja zverka sad se budi? Mogu biti crvena, zelena i žuta. Mogu biti slatka, mogu biti ljuta, možeš me peći, možeš me seći, onda se dobije ajvar takoreći. Na plavom tiganju jaje na oko i gleda nas odozgo kao soko. Ljude grejem — peć nisam, svetlost dajem — svetlo nisam. Kad u mene pogledaš, sebe ugledaš. Peškir mi je dalji rod, sa mnom možeš obrisati pod. Zbog jedne stvari se strašno ljutim, svake jeseni ja požutim. Za čačkanje služim, sa zubima se družim. Što me više trljaš ima me sve manje, uvek idem uz kupanje. Ja sam kriva i žuta, ali nisam paprika ljuta. Gorim i polako nestajem, kad dune vetar ja prestajem. Ja sam malen — to stoji, ali bolest me se ipak boji. Imam vunu oko tela, životinja sam jedna bela. Papir sam koji vredi, svako voli da me štedi. Beo sam poput miša, kad pocrnim pada kiša. Do mene možeš stići brodom, okruženo sam vodom. Posle kiše ja se javim, sve boje na sebe stavim. Dva prozora stoje, kroz njih vidiš bolje. Nemam perje ali letim, s točkovima znam da sletim. Malen sam i volim sir, a bojim se macke. Krzno mi je kao plis, pogodite — ja sam ….! Nežan i lep kao cvet, veseo je njegov let. Ima krila, nije ptica, a bio je gusenica. Šumom ide, putem šetka jedna jako čudna četka. Iz visine gusto pada, nikad padom ne nastrada. A kad toplo sunce svane rastopi se i nestane. Čudne šare, divne boje na krilima mojim stoje. Malo, sivo, krila ima, pa se javlja: dživ, dživ, ako ne znaš sam si kriv. Detinjstvo mu zeleno, a starost mu žuta, kada uvene, pada pokraj puta. Dugi kljun i duge noge, hranu traži pored vode. Polako ide svima je drag, za sobom ostavlja srebrni trag. Zujalica, vrednica, kuća joj je košnica. Po zemlji skače, po vodi pliva, a cele zime dugi san sniva. Dva okvirčića na vrhu nosića. U velikoj šumi mrka zver se skriva, kada dođe zima, u pećini sniva. Hitra i laka, čuva je šuma svaka, negde ispod grane čeka je malo lane. Kuću gradi u šumici, u šupljini starog hrasta, sva je hitra, brza, laka, na telu joj meka dlaka. U staji stanuje, mleko nam daruje, travom se hrani, rogovima brani. Kratke noge, dugi kljun, telo mu je kao čun. Kada hodam- nije varka, ja se ljuljam kao barka. Pase, radi, trči, skače, pa još ume i da njače. Bela zvezdica na dlan ti pala, zagrejala se i nestala. Na drvetu gore sveće, jedno drvo- mnogo sreće, i darovi razne boje ispod njega, evo stoje. Sivilo, belilo po nebu se vije, iza njega sunce ponekad se krije. Noge ima ko četiri stuba, ispružio dva velika zuba, a nos mu je podugačka truba. Grivu ima- konj nije. Rikom riče- vo nije. Na mačKu liči- mačka nije. Šiljasta sam kao trn, na papiru trag mi crn. Zelena košara, crna goveda, gvozden ključ koji otvara. Njega često prave ptice, miševi i vjeverice. Pa i čovjek kad ga svije živi ljepše i sretnije. Travu kosi, žito žanje, često ide na kupanje. A na kraju, nakon svega, jesen na put prati njega. Ona ima bijelo lice, selice otjera ptice. Od jeseni do proljeća stalno traje njena sreća. Volim živet´ pored mora, slovo ˝C˝ je moja fora. Celi dan ga izgovaram, pa dosadnu pesmu stvaram. Iznad reke svaki dan u vodu sam zagledan. Sa nogama il´ bez nogu preko reke preći mogu. Sve potoke u se prima, pa veselo ide s njima. Kod jezera ili mora i ona se smirit´ mora. Na brdo ih moraš vući, da se voziš pevajući. Uzalud ti visok breg ako nije pao sneg. Prvo su im glave žute svud po travi razasute. A na kraju oni nose padobrance mesto kose. Pobednik je ono dete koje uspe najduže da ostane u igri. Vijugavo trčanje Vaspitač sa decom formira kolonu. Deca istom rukom uhvate drugu vijaču. Kada vaspitač da znak, dete na početku kolone povede drugare u lagano vijugavo trčanje. Trčanje se povremeno smenjuje sa hodanjem. Vaspitač treba povremeno da menja vodju kolone. Spasavanje Deca su u krugu sa lastišem oko nogu. Na dogovoreni znak vaspitača iskaču iz njega. Trude se da to urade brzo. Dovoljno brzo i spretno da lastiš ne ostane na njihovoj nozi. Igru ponoviti više puta. Ko voli, ko voli? Deca stanu u krug sa jednom nogom iskoračenom prema središtu kruga. Oko listova nogu nalazi se lastiš. Na kraju jezičke fraze menjaju se samo nazivi objekta koji neko voli, odnosno ne voli. Kada se na kraju upitne rečenice izgovori reč koja označava lepe i poželjne sadržaje, deca uskaču, utrčavaju prema sredini kruga. Lastiš pada na zemlju iza njihovih nogu. Ako se izgovori reč koja označava nepovoljne sadržaje, deca iskaču iz lastiša, izlaze iz kruga i lastiš pada na zemlju ispred njih. Igra od dece zahteva brzu reakciju i pravilan postupak. Ko pogreši, ispada iz igre. Najspretniji ostaju do kraja. Odbijanje balona u parovima Igra se u parovima. Svaki par ima balon. Krećući se slobodno po prostoru za igru, deca u parovima odbijaju balon jedno prema drugom na razne načine. Igrači treba da se trude da balon ne padne na tlo. Ako balon ipak padne, podignu ga i nastave sa igrom, pazeći da se ne sudare sa drugima. Zec u kupusu Deca se nalaze u grupama od četvoro do petoro dece. Svaka grupa formira krug. Lovac juri zeca da ga uhvati. On se spasava bežanjem u krug. Iz sredine kruga beži drugi zec koji se tamo nalazi. Sada se on spasava bežanjem u drugi krug. Kada se u krugu nadju dva zeca, onda lovac ima pravo da udje u krug i lovi ih. Igra se prekida kada lovac uhvati zeca. Tada vaspitač njihove uloge zamenjuje drugom decom. Imitiranje Vaspitač postavi decu frontalno ispred sebe. Pokaže i objasni kretanje kojim će deca oponašati: žabe, zečeve, majmune, rode, patke, tigrove, krokodile, mace, kuce… Oponašati onu životinju koja deca žele. Takodje vaspitač može sa decom da hoda u krug i da oponašaju hod fudbalera, balerine, robota i sl. Gurajmo se ledjima Deca u parovima sede na tlu. Oslonjeni su ledjima jedno na drugo. Jedno dete opirući rukama i nogama o tlo ledjima gura — potiskuje drugo koje se opusti. Suigrač se potiskuje — gura dok ne predje zadato rastojanje. Posle toga, uloge se menjaju.